Nova godina donosi i nova zakonska pravila za napuštanje radnog mesta. Svaki zahtev koji se podnese posle 31. decembra podleže novim uslovima, koji su za dame malo drugačiji nego za muškarce

Ukoliko u penziju žele da idu po propisima koji važe u ovoj godini svi zaposleni trebalo bi u naredne dve nedelje najkasnije do 31. decembra, da podnesu zahtev Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje. To znači da će za njih važiti pravila po kojima svi muškarci koji do kraja ove godine pune 65 godina života i imaju 15 godina penzijskog staža mogu u punu starosnu penziju, dok oni sa 40 godina staža osiguranja i najmanje 57 života mogu u prevremenu starosnu penziju, ali uz umanjenje čekova za godine života koje im nedostaju do 65.

Za pripadnice lepšeg pola važe malo drugačiji uslovi. One mogu da do Nove godine napuste radno mesto sa 62 leta, ali moraju u radnoj knjižici da imaju bar 15 godina staža. Ukoliko žele u prevremenu, koja podrazumeva i „penale“, to mogu ako su sakupile 38 godina staža i navršile najmanje 56 godina i četiri meseca života.

Kako Zakon o PIO nalaže, i muškarci i žene sa 45 godina staža, bez obzira na starost, mogu otići u punu penziju, ali im se priznaje samo staž za koji su plaćeni doprinosi. Već od Nove godine važiće nova pravila, kako za starosnu, tako i za prevremenu starosnu penziju.

Svi osiguranici moraju da znaju da svaki zahtev koji se podnese posle 31. decembra podleže drugačijim uslovima za penzionisanje, odnosno za njega će važiti pravila koja važe za 2019. godinu.

Dame koje će u 2019. godini u starosnu penziju moraju da imaju najmanje 62 godine i šest meseci života i minimum 15 godina penzijskog staža. One koje se odluče za prevremenu trebalo bi da su sakupile 38 godina i šest meseci staža i 57 godina života.S druge strane, muškarci koji u 2019. računaju na odlazak u prevremenu penziju u radnoj knjižici trebalo bi da imaju ubeleženo 40 godina staža i minimum 57 godina i osam meseci života.

Zaposleni koji su deo radnog veka proveli na radu u inostranstvu treba da znaju da se o pravu na taj deo penzije odlučuje po propisima te države i na to ne može uticati naš PIO fond. U Zakonu stoji da korisnik starosne, odnosno prevremene starosne penzije, može ponovo ući u osiguranje, odnosno zaposliti se ili samostalno obavljati delatnost, a da pritom nastavi da prima penziju. To znači da starosnim penzionerima ne preti opasnost za ukidanje penzije ukoliko nastave da rade i posle penzionisanja.

DOGOVOR SA POSLODAVCEM

UKOLIKO se odluče da idu u prevremenu penziju, radnici koji imaju propisane uslove mogu podneti zahtev, ali i ne moraju. To zavisi od dogovora sa poslodavcem. Ako im dozvole oni mogu da nastave da rade, kao i oni koji pune 65 godina. Ti radnici takođe mogu, ali i ne moraju u penziju, ako poslodavac od njih traži da ostanu.

POMERANjE GRANICE DO 2032.

SVE do 2032. uslovi za odlazak u penziju se pomeraju i tek tada uslov starosne penzije za pripadnice lepšeg pola biće 65 godina života.Radno mesto ne treba napuštati pre poslednjeg dana godine, ali se Fondu PIO zahtev podnosi poslednjeg decembarskog dana uz sve prikupljene papire.

Na sajtu Agencije za privredne registre istaknuto je obaveštenje za preduzetnike, koji su u toku 2018. godine počeli da vode poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva, da mogu da se prijave u evidenciju obveznika dostavljanja finansijskih izveštaja, dok preduzetnici koji su prestali da vode dvojno knjigovodstvo u 2018. godini mogu da se odjave iz ove evidencije.

Prijavu, odnosno odjavu preduzetnika potrebno je izvršiti elektronski, u Posebnom informacionom sistemu Agencije, na linku Prijava/odjava preduzetnika iz evidencije obveznika. Uputstvo za prijavu odnosno odjavu preduzetnika iz evidencije obveznika možete pogledati na sledećem linku Korisničko uputstvo za prijavu/odjavu preduzetnika iz evidencije obveznika.

Napominjemo da prijava u evidenciju obveznika na navedeni način nije moguća za preduzetnike koji se ne registruju u Agenciji za privredne registre (advokati, javni beležnici i dr.), već to mogu  učiniti preko i-mejl adrese: obveznicifi@apr.gov.rs.

Preduzetnici, koji su se jednom prijavili Agenciji da poslovne knjige vode po sistemu dvojnog knjigovodstva, ostaju obveznici dostavljanja finansijskih izveštaja sve dok se ne odjave, odnosno ne prijavljuju se ponovo u evidenciju obveznika dostavljanja finansijskih izveštaja, jer su već u evidenciji.

Preduzetnici koji, saglasno Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana ("Službeni glasnik RS", br. 113/2017), od 1. januara 2019. godine menjaju način vođenja poslovnih knjiga, prelazeći sa prostog na dvojno knjigovodstvo, nisu obaveznici sastavljanja i dostavljanja finansijskih izveštaja za 2018. godinu, jer do kraja 2018. godine mogu da vode poslovne knjige po sistemu prostog knjigovodstva. Ovi preduzetnici treba da se prijave u evidenciju obveznika za dostavljanje finansijskih izveštaja tek krajem 2019. godine.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine RS sazvana je za utorak, 27. novembar 2018. godine.
Na dnevnom redu ove sednice, između ostalih, biće i propisi iz sledećih oblasti:

Poreski sistem:

• Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji,
• Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica,
• Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu,
• Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana,
• Predlog zakona o izmeni Zakona o republičkim administrativnim taksama.

Socijalno osiguranje:

• Predlog zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja,
• Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Devizno i spoljno-trgovinsko poslovanje:

• Predlog carinskog zakona,
• Predlog zakona o carinskoj službi.

Budžetski sistem:

• Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu, sa

- Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2019. godinu,
- Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2019. godinu,
- Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Nacionalne službe za zapošljavanje za 2019. godinu,
- Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2019. godinu,
- Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2018. godinu,

• Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu.

Radni odnosi:

• Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima,
• Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platama državnih službenika i nameštenika,
• Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave,
• Predlog zakona o izmenama Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave,
• Predlog zakona o izmeni Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru,
• Predlog zakona o izmenama Zakona o zaposlenima u javnim službama,
• Predlog zakona o izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru,
• Predlog zakona o izmenama Zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.

Ostali propisi:

• Predlog zakona o izmeni i dopunama Zakona o privrednim društvima,
• Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju,
• Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ulaganjima,
• Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima,
• Predlog zakona o dopuni Zakona o komunalnim delatnostima,
• Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova,
• Predlog zakona o Fondu za nauku Republike Srbije,
• Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima,
• Predlog zakona o izmenama Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis,
• Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću,
• Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu,
• Predlog zakona o izmenama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju,
• Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o duvanu,
• Predlog zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara,
• Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava,
• Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama,
• Predlog zakona o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti,
• Predlog autentičnog tumačenja odredaba člana 37. st. 1-3, stav 4. tačka 4) i člana 147. Zakona o radu (“Službeni glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17-US i 113/17),
• Predlog autentičnog tumačenja odredbe člana 22. Zakona o opštem upravnom postupku (“Službeni glasnik RS”, broj 18/16),
• Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama,
• Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o inspekcijskom nadzoru,
• Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnoj svojini.

Usvojen ja  Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, tekst najnovije verzije je  objavljen u „Sl. glasniku RS“, br. 30/2018.  Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja, s tim što će se primenjivati od 1. jula 2018. Godine. Pojedine odredbe  člana 4. Zakona o PDV primenjivaće se  od 1. januara 2019. godine.

Najnovije izmene Zakona o PDV bile su uslovljene usaglašavankjem naših propisa sa propisima EU, a najviše sa Direktivom Saveta 2006/112/EZ o zajedničkom sistemu poreza na dodatu vrednost, kao i stvaranje povoljnijih uslova za poslovanje privrednih subjekata.

Najznačajnije izmene  Zakona o PDV su sledeće:

– odobreno  je  izdavanjem računa za promet usluga pre izvršenog prometa ili naplaćenog avansa, i da  može nastati i poreska obaveza za usluge koje su neposredno povezane sa uslugama prenosa, ustupanja i davanja na korišćenje autorskih i srodnih prava, patenata, licenci, zaštitnih znakova, kao i drugih prava intelektualne svojine, ako te usluge pruža isto lice;

– promet i uvoz dopunske krmne smeše oporezuje po posebnoj stopi PDV;

– propisano je poresko oslobođenje za promet dobara koja se unose u slobodnu zonu i promet prevoznih i drugih usluga koje su povezane sa tim unosom, kao i za promet dobara u slobodnoj zoni, koji se vrši stranom licu koje nije obveznik PDV, a ima zaključen ugovor sa korisnikom slobodne zone;

– izmenjen je jedan od uslova pod kojima strani obveznici mogu da ostvare refakciju PDV (primenjuje se od 1. januara 2019. godine) i

– propisuje se da pravo na refakciju PDV za hranu i opremu za bebe imaju roditelji, odnosno staratelji dece rođene zaključno sa 30. junom 2018. godine.

Poreska obaveza nastaje izdavanjem računa za usluge koje su povezane sa uslugama iz člana 5. stav 3. tačka 1) Zakona

Najnovija izmena i dopuna  Zakona propisuje  da poreska obaveza  nastaje izdavanjem računa pre prometa, odnosno pre naplate avansa može nastati i za usluge povezane sa uslugama prenosa, ustupanja i davanja na korišćenje autorskih i srodnih prava, patenata, licenci, zaštitnih znakova, kao i drugih prava intelektualne svojine, ako te usluge vrši isto licekoje vrši i promet usluga prenosa, ustupanja i davanja na korišćenje autorskih i srodnih prava, patenata, licenci, zaštitnih znakova, kao i drugih prava intelektualne svojine. To znači da će se i za te povezane usluge od 1. jula moći izdati račun pre prometa, odnosno pre naplate avansa za promet tih usluga.

Najčešći primer u praksi jeste davanje na korišćenje softvera (licenca za softver), pri čemu pružalac usluge sa davanjem licence za softver pruža i usluge održavanje i tehničke podrške korisniku softvera. Do  sada, obveznik PDV koji pruža uslugu može izdati račun za davanje na korišćenje softvera i pre izvršenog prometa (kada mu, u tom slučaju, nastaje i poreska obaveza za PDV), ali za usluge održavanja i tehničke podrške korisniku softvera ne može izdati račun pre izvršenog prometa jer se ove usluge ne smatraju uslugama iz člana 5. stav 3. tačka 1) Zakona.

Ova najnovija dopuna  omogućava  jedinstveno postupanje i sa uslugom davanja na korišćenje softvera i uslugama održavanja i tehničke podrške korisniku, koje se obično pružaju u paketu.

Obveznik PDV prilikom izdavanja računa pre izvršenog prometa usluge i prijema avansa, stvara obavezu iskazivanja i plaćanja PDV po stopi od 20%.

Obveznik PDV kada primi račun za usluge koje su definisane iz člana 5. stav 3. tačka 1) Zakona o PDV, pre prijema usluge i avansnog računa ima pravo na osnovu primljenog računa, ukoliko je promet u skladu sa članom 28. stav 1. Zakona o PDV ima parvo na prethodni porez u period u kojem je primljen račun.

Ukoliko iste usluge fakturiše strano lice , koje nije odredilo poreskog punomoćnika, domaćem licu u tom slučaju domaće lice – primalac računa ima obavezu da izvrši  interni obračun PDV, I da iskaže obavezu kao poreski dužnik na računu 4700. Ukoliko su ispunjeni uslovi iz člana 28. Stav 1. Zakona o PDV tada sestiče pravo na prethodni PDV I iskazuje se na računu 2700.

Ukoliko domaće lice ispostavi račun za iste usluge stranom licu, tada se primenjuje član 12. Stav 4. Zakona o PDV – kojim se definiše mesto-sedište primaoca usluge, u ovom slučaju je inostranstvo i ne obračunava se PDV.

Ove izmene primenjuju se od 01. jula 2018. Godine.

Da bi se u potpunosti primenila ova  izmena Zakona biće potrebno izmeniti i Pravilnik o određivanju slučajeva u kojima nema obaveze izdavanja računa i o računima kod kojih se mogu izostaviti pojedini podaci („Sl. glasnik RS“, br. 123/2012 i 86/2015) –  član 4a navedenog pravilnika.

Još jednom, usluge koje se smatraju da su neposredno povezane sa softverom, na koje se odnosi izmena  smatraju se: implementacija softvera, održavanje softvera, usluge tehničke pomoći, testiranje programa i sl.

Promet i uvoz dopunske krmne smeše po posebnoj stopi PDV od 10%

Članom  23. stav 2. tačka 6) Zakona propisano je da se po posebnoj stopi PDV od 10% oporezuje promet i uvoz kompletne krmne smeše za ishranu stoke.

Član 5a stav 4. Pravilnika o utvrđivanju dobara i usluga čiji se promet oporezuje po posebnoj stopi PDV  propisano je da se kompletnom krmnom smešom za ishranu stoke, u smislu člana 23. stav 2. tačka 6) Zakona, smatraju potpune smeše koje služe za podmirenje potreba stoke u hranljivim materijama, u skladu sa propisima kojima se uređuje kvalitet i drugi zahtevi za hranu za životinje.

Promet i uvoz dopunske krmne smeše oporezivaće se po posebnoj stopi PDV počev od 1. jula 2018. godine.,  i to za:

• Potpune smeše, koje služe za podmirivanje svih potreba životinja u hranjljivim materijam i
• Dopunske smeše, koje svojim hranljivim materijama treba da upotpune hranjljivost sa kojima se mešaju.

Posebna stopa na promet i uvoz dopunske krmne smeše za ishranu stoke primenjuje se na promet i uvoz ovih dobara koji se vrši počev od 1. jula 2018. godine, nezavisno da li je za promet tih dobara plaćen avans ili ne.

Obveznici PDV koji vrše promet dobara na malo imaju obavezu da u memoriji fiskalne kase prilagode stopu PDV počev od 1. jula 2018. Godine, naravno pre izmene neophodno je uraditi popis sa stanjemna dan 30. 06. 2018..

Posledično navedenoj dopuni Zakona, verovatno će uslediti i preciziranje odredbe člana 5a Pravilnika o utvrđivanju dobara i usluga čiji se promet oporezuje po posebnoj stopi PDV.

Poresko oslobođenje za promet dobara koja se unose u slobodnu zonu i promet dobara i usluga u zoni koji se vrši stranom licu koje nije obveznik PDV

Odredbom člana 24. stav 1. tačka 5) Zakona propisano je poresko oslobođenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza za promet dobara koja se unose u slobodnu zonu, prevozne i druge usluge korisnicima slobodnih zona koje su neposredno povezane sa tim unosom i promet dobara i usluga u slobodnoj zoni, za koje bi obveznik – korisnik slobodne zone imao pravo na odbitak prethodnog poreza kada bi ta dobra ili usluge nabavljao za potrebe obavljanja delatnosti van slobodne zone. Uslovi za ostvarivanje ovog poreskog oslobođenja propisani su Pravilnikom o načinu i postupku ostvarivanja poreskih oslobođenja kod PDV sa pravom na odbitak prethodnog poreza („Sl. glasnik RS“, br. 120/2012, 40/2015, 82/2015, 86/2015, 11/2016 i 21/2017).

Prema dosadašnjem Zakonu  kada se na promet dobara i usluga koji se vrši stranom licu koji nije obveznik PDV u Republici Srbiji nije bilo moguće  ostvariti poresko oslobođenje, iako se radi o unosu dobara u slobodnu zonu, odnosno prometu u zoni.

Propisivanje poreskog oslobođenja članom 5a člana 24. Stav 1. Zakona o PDV,  promet dobara koja se unose u slobodnu zonu, prevoznih i drugih usluga povezanih sa tim unosom, kao i promet dobara u slobodnoj zoni, koji se vrši stranom licu koje ima ugovor sa korisnikom zone,   doprineće razvoju  poslovanja  i izvoznu.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona u članu 24. stav 1. dodata je nova tačka 5a) koja će se primenjivati  od 1. jula 2018. Godine, gde je definisano da se  PDV neće plaćati za promet dobara koja se unose u slobodnu zonu, prevozne i druge usluge koje su neposredno povezane sa tim unosom i promet dobara u slobodnoj zoni, koji se vrši stranom licu koje ima zaključen ugovor sa obveznikom PDV – korisnikom slobodne zone koji će  ta dobra da ugradi u dobra namenjena otpremanju u inostranstvo.

Izmena uslova za ostvarivanje prava na refakciju PDV stranim obveznicima

Zakonom je propisano da strani obveznik, u određenim slučajevima i pod određenim uslovima, ima pravo na refakciju PDV koji mu je obračunat na promet dobara i usluga koje je nabavio u Republici Srbiji.

Prema odredbama člana 53. Zakona i člana 2. Pravilnika, pravo na refakciju PDV stranom obvezniku može da stekne strani obveznik za dobra i usluge koje nabavlja u Republici Srbiji,ako su kumulativno ispunjeni sledeći uslovi:

– da se radi o nabavci pokretnih dobara ili nabavci usluga,

– da je PDV iskazan u računu u skladu sa Zakonom i da je račun plaćen,

– da je iznos PDV za koji podnosi zahtev za refakciju PDV veći od 200 EUR u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja zahteva za refakciju PDV,

– da su ispunjeni uslovi pod kojima bi obveznik PDV mogao ostvariti pravo na odbitak prethodnog poreza za ta dobra i usluge u skladu sa ovim zakonom, tj. da nabavljena dobra ili primljene usluge koristi ili će koristiti za promet dobara i usluga sa pravom na odbitak prethodnog poreza (uslovi iz člana 28. stav 1. Zakona),

– da strani obveznik ne vrši promet dobara i usluga u Republici Srbiji ili da pruža samo usluge prevoza dobara koje su u skladu sa članom 24. stav 1. tač. 1), 5) i 8) Zakona oslobođene PDV ili usluge prevoza putnika koji u skladu sa članom 49. stav 7. Zakona podleže pojedinačnom oporezivanju prevoza;

– da je ispunjen uslov uzajamnosti (reciprociteta) u ovoj oblasti između Republike Srbije i države sedišta stranog obveznika.

Izmenom navedenog uslova iz člana 53. stav 1. tačka 4) Zakona omogućava stranim obveznicima da ostvare pravo na refakciju PDV i kada na teritoriji Republike Srbije vrše promet dobara i/ili usluga za koji obavezu obračunavanja PDV ima primalac dobara i/ili usluga.

Naime, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona menja se navedeni uslov tako da glasi:

„4) da strani obveznik ne vrši promet dobara i usluga u Republici, osim prometa:

(1) usluga prevoza dobara koje su u skladu sa članom 24. stav 1. tač. 1), 5) i 8) ovog zakona oslobođene poreza;

(2) usluga prevoza putnika koji u skladu sa članom 49. stav 7. ovog zakona podleže pojedinačnom oporezivanju prevoza;

(3) dobara i usluga za koji obavezu obračunavanja PDV ima obveznik PDV – primalac dobara ili usluga.“

Ova  izmena i dopuna Zakona primenjivaće se od 1. januara 2019. godine.

Izmena u pogledu ostvarivanja prava na refundaciju PDV za kupovinu hrane i opreme za bebe u prelaznom periodu zbog početka primene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom

Pravo na refundaciju PDV za hranu i opremu za bebe rođene zaključno sa 30. junom 2018. godine, ostvaruje se u skladu sa članom 56b Zakona o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS“, br. 84/04, 86/04 – ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14 i 83/15).  Omogućeno korišćenje podsticaja i za decu rođenu zaključno sa 30. junom 2018. godine da roditelji u naredne dve godine imaju pravo na refundaciju PDV.

Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom („Sl. glasnik RS“, br. 113/2017) počinje da se primenjuje 1. jula 2018. godine, to bi sa tim danom konačno trebala da prestane da se primenjuje refundacija PDV kupcima hrane i opreme za bebe.